„Грамофон цивилизације“, ревидиран 2022.
„Грамофон цивилизације“, објављен 2010/7/17, биће реорганизован и поново послат 21.2.2022.
Само неколико делова је уређено, а већина текста је оригинална.
Да почне.
Подаци у овом раду су од јула 2010. године, али пошто је реалност да су бројке БДП-а, итд., скоро исте као сада, укључене су такве какве јесу.
Међутим, користим садашње време као време да се осврнем уназад.
Према Википедији, теорија хегемонистичке стабилности је теорија коју је објавио економиста Чарлс Киндлбергер, а успоставио Роберт Гилпин, која каже да свет буде стабилан и економски развијен уз хегемонију једне земље;
Прво: Држава мора имати огромну политичку и економску моћ или хегемонију.
Друго: Хегемонистичка моћ мора разумети слободно тржиште и изградити међународни систем да би га реализовала.
Треће: Уживање бенефиција у међународном систему од стране хегемона
Чињеница да су САД сада права хегемонистичка сила веома је актуелна у светлу ових услова.
Пре тридесет седам година, питао сам се зашто у свету постоје хегемонистичке државе.
Када сам био у Риму осам дана пословно, приметио сам да је „Пола света још увек сиромашно, не могу ни да једу. Зато нам треба земља која може жестоко да напредује“.
И тако, некако, новац се слива у Африку, на пример.
Схватио сам да је од нове ере то била Италија-Португал-Шпанија-Француска-Енглеска-Сједињене Државе-Сједињене Државе и Јапан.
То је грамофон цивилизације.
Пре тридесет седам година, САД су постале хегемонистичка нација и кихнуле су после само 50 година.
Улога хегемоније као хегемонистичке силе за развој земље у развоју неизбежно води ка економији високе потрошње која је отишла предалеко, а буџетски дефицит се повећао. Као резултат тога, свет је у опасности ако се овај тренд настави.
Потребна нам је веома слободна демократија да бисмо напредовали заједно са САД.
Јапан је једини избор.
Зато што је Јапан створио прву цивилизацију у историји човечанства без класе, без идеологије и без религије, под претпоставком да су САД хришћанска нација.
За 50 година од када је хегемонија пребачена са Британије на САД, светска популација се удвостручила на 6,5 милијарди.
Једна држава, Сједињене Државе, не може спасити свет. Чак и сада, САД вриште за помоћ.
Европа, Јапан, Кина, повећајте домаћу потражњу. *У 2022. било би нечувено укључити Кину. окренуло се
Па ипак, 2009. јапански учесници на берзи су коментарисали да морамо напустити САД и од сада се ослањати на Кину.
Трагедија је што Јапан није успео да схвати да је пре 37 година окренуо грамофон цивилизације.
Масовни медији су веома одговорни за „изгубљених 20 година Јапана“ тако што су поседовали будаласти осећај за правду без схватања истине.
Хегемонистичка нација би требало да траје 200 година.
Апсурдно је рећи да је ера Јапана завршена.
Јапан мора да настави да напредује још 170 година као суперекономска сила која стоји на висини или допуњује Сједињене Државе.
Јапан, који се одрекао свих оружаних снага осим права на самоодбрану у свом Уставу, треба да препусти оружане снаге Сједињеним Државама и настави да економски напредује.

• Овај део сам написао са иронијом на уму, као што знате, говорио сам управо супротно од ове глупости, да Јапан треба да препусти своје оружане снаге САД.
  Зашто је Јапан стагнирао последњих 20 година?
  Искрено речено, пропали су медији и политика, који имају ментално 12 година.
  Свакодневно изложене иновацијама и конкуренцији, јапанске компаније су међу најбољима на свету у усавршавању технологија светске класе у својим областима и чак заузимају велики удео на тржишту.
  Особине напорног рада и незанемаривања детаља, у комбинацији са високим нивоом образовања, чине Јапан индустријализованом нацијом са најзначајнијим личним богатством на свету од 1.500 трилиона јена.
  Јапански мобилни телефони су заиста величанствени, али су толико сјајни да је Јапан самозатајан као Галапагос технологије.
  Кина, као држава, је Галапагос света. Ипак, искористила је своју велику популацију од 1,3 милијарде људи да настави да слаби Јуан као нацију.
  Од 2022. Кина је украла све врсте технологије са Запада.
  Оно што Јапан треба да уради је да искористи свој новац, који је и даље највећа светска лична имовина од 1.500 трилиона јена, и врати средства која је створило друштво (резултат вредних и талентованих радника који су подржавали Јапан као индустријску нацију) друштву.
  Прави разлог стагнације Јапана у последњих 20 година је тај што је Јапан, као капиталистичка земља, наставио да презире берзу, која је темељ капитализма.
  Зато смо били наивчине.
  Ниједан од мојих колега није радио у фирми за хартије од вредности.
  Брокерске фирме зовемо берзанским мешетарима и не желимо акције. Најбољи људи са Харварда и других универзитета уСАД су отишле у Г.С. Сецуритиес и друге фирме и постале сукцесивне секретарице трезора.
  Разлог зашто је јен постао валута несклона ризику и зашто сваки пут цени је тај што је Јапан ретка земља у свету у којој јапански појединци финансирају више од 95% њених државних обвезница.
  Ако се 1% личне имовине (10 трилиона јена) усмери на берзу, Јапан ће брзо постати огромно тржиште које се надвија над САД, односно глобална финансијска моћ.
  Требало би да смањи пореску стопу на нулу (са признаницама које доказују да је новац отишао у потрошњу).
  ТСЕ се често креће за преко 100 милијарди јена за једну акцију сваког дана.
  Док амерички власници имовине улажу две трећине своје имовине у акције = новац се враћа друштву, а економија постаје још већа ствар, већина јапанских појединачних власника имовине то не чини.
  Чињеница да је 70% тржишта акција, темељ капиталистичке земље, у страном власништву, равна је преузимању неке земље.
  Ако би се 10 трилиона јена, само 1% од 1.500 билиона јена личне имовине, преместило, удео страног капитала би се одмах кретао у распону од 10%.
  Довољно је само да стабилизујемо и обезбедимо привреду и кажемо да смо глобални.
  Осећам да се иза речи „глобално“ крије похлепа.
  Тренутно страни капитал држи око 88 трилиона јена у јапанским акцијама (око 45% од укупног броја).
  Десет одсто наше имовине, или 100 трилиона јена, биће усмерено на стицање акција у најбољим великим компанијама у Јапану и компанијама које држе проценат светског тржишта у различитим областима.
  Укупан износ акција домаћег капитала биће 296 трилиона јена.
  Да су дивиденде ослобођене пореза (што већ постоје у Сингапуру), дефлација би се тренутно завршила.
  Али само са рачунима који доказују да су га конзумирали.
  Пошто би просечна дивиденда котираних компанија требало да буде око 2% годишње, огромна количина новца (5,92 трилиона јена) ће отићи у потрошњу (ширење домаће тражње, раст БДП-а).
  Просечна дивиденда је сада вероватно око 3%*.
  Када би свео на нулу не само дивиденде већ и порезе на берзанске трансакције (са признаницама), количина новца која иде у потрошњу била би још енормнија.
  Претпоставимо да је 1% личне имовине сваког дана одлазило на тржишну трговину, а 10% на куповину акција одличних компанија у Јапану, индустријској земљи. У том случају, сасвим је јасно да би свет почео да гледа ТСЕ и ОСЕ и НИСЕ и НАСДАК.
  Ако огромна количина новца оде у потрошњу, то ће довести до огромног повећања домаће потражње.
  Врхунски светски производи и луксузна роба који фасцинирају јапански естетски осећај такође ће се конзумирати у запањујућим количинама.
  Јапан треба да одлучи о свом путу.
  У правом смислу те речи, као острвска држава са највећим светским финансијским тржиштем и најнапреднијом светском технологијом у разним областима, Јапан би требало да буде светски Галапагос.
  Следећих 170 година требало би да уживамо у томе што смо светски шампиони на нивоу Сједињених Држава.
  То је улога земље која је окренула грамофон цивилизације.
  Неизбежно ће бити и спаситељ света.
  Нажалост, повећање пореза на потрошњу које заговара Јошијасу Оно неће вратити Јапан у нормалу.
  Наравно, било би много боље играти „Тужни Јапан” уместо Сантанине „Тужне Европе” након што је испунио своје време (200 година је лекција историје) као ред славе и славе него да се суочимо са својим падом у бедном и будаласта држава.
  170 година је прерано за одустајање и јадиковање.
  Не треба да бринемо о томе шта раде друге земље.
  Недавна финансијска превирања су доказала да капитализам никада није 100% у праву.
  Такође је тачно да се наши животи и вредност великих корпорација не мењају свакодневно.
  Такође је дато да је демократија супротна капитализму.
  Као још једна земља у свету која се разликује од САД, акције најбољих компанија не падају; настављају горе.
  Оне падају само када се учинак компаније погорша до тачке у којој не исплаћује дивиденде (и менаџер је одмах отпуштен).
  Чак и у таквим случајевима, ако је то због више силе изазване финансијским превирањима која потичу са Запада, ми Јапанци ћемо без жаљења показати једну од наших јединствених карактеристика и издржати заједно без продаје наших акција.
  Нико се неће жалити ако ми створимо такав капитализам у свету.
  Много деце ће се родити у обиљу као шампиони.
  Зато ће трајати 200 година.
  Док популација не буде бар толико бројна као САД (два пута већа него сада), док не поштујемо САД, али не требамо уопште да обраћамо пажњу на то. Док не постанемо барем толико велика потрошачка нација као САД…….
  Постоји много места за живот широм Јапана.
  Можемо се опростити од речи „депопулација“ и „рурална исцрпљеност“.
  Рађајте и одгајајте своју децу.
  Ова земља је пуна прелепих океана, зелених шума и планина.Захваљујући монсунској клими, наша земља је једна од најлепших земаља на свету, са четири различита годишња доба.
  Нема потребе да се концентришете само на градове попут Токија и Осаке.
  Појавиће се земља у којој људи могу да једу укусне и безбедне усеве и свеже уловљену морску храну, пливају у океану, трчкарају по пољима, гледају у врхове планина, јуре за својим примитивним љубавницима и причају о љубави.
  Да, пролеће цвета брескве, још 170 година у овој острвској држави.
  То је наша права улога.
  Видим како се завист света скупља у мојим рукама.
  То је следећих 170 година у Јапану.
  Зато смо имали запаљиве бомбе, Хирошиму и Нагасаки.
  Четири милиона људи (од којих је већина младих и лепих попут вас) није умрло узалуд.
  Умрли су за нас, за нашу садашњост, да ову земљу учинимо најбогатијом и најлепшом на свету, земљом у којој можемо да уживамо у највећем степену слободе и интелигенције.
  Умрли су да би ова прелепа земља постала земља шампиона слободе и интелекта.
  Можемо им се одужити само тако што ћемо постати најпросперитетнија нација на глобалном нивоу и обавестити свет зашто је Јапан тако профитабилан.
  Најзад је.
  Јапан ће постати водећа светска финансијска сила, водећа светска сила капитализације на берзи и водећа светска технолошка сила, која ће надвисити Сједињене Државе.
  Наставиће да напредује све до преокрета цивилизацијских таблица из Јапана у другу земљу следећим редоследом.
  То се неће догодити садашњој Кини.
  Грамофон цивилизације неће окренути само економија.
  Грамофон цивилизације може да окрене само земља која је створила истинску слободу и врхунску интелигенцију, а не само економски просперитет.
  Све док је Кина комунистичка диктатура, грамофон цивилизације се неће окренути.
  Све док Индија не може да превазиђе кастински систем, неће се окренути.
  Предвиђам да ће се окренути Бразилу, где је једини проблем јаз између богатих и сиромашних и сиромаштва.