Украјинска криза вам није страна.
Следи серијска колумна Јошика Сакураија, која успешно завршава недељник Шинчо објављен 17. фебруара.
И овај рад доказује да је она национално благо, врхунско национално благо које је дефинисао Саицхо.
Следеће чињенице су нове за мене и остатак света.
Ова чињеница такође доказује да је тачан мој дискурс да су Уједињене нације аљкава организација.
Украјина је одустала од свог некадашњег нуклеарног оружја и предала га писцу, верујући да су се све сталне чланице УН обавезале да неће вршити инвазију на Украјину.
Али сада, ниједна земља није вољна да војно интервенише како би помогла Украјини.
Дакле, Украјинци буквално очајнички желе да се боре сами.
Следеће тачке такође указују на то да земље попут Кине и Русије користе УН за своју пропаганду.
Кина и Русија су тврдиле да су праве демократије и хвалиле су своју усредсређеност на УН.
Верују да могу да победе ако укључе слабије земље и надмаше их.
Русија је подржала „политику једне Кине“ и изјавила да је „Тајван део Кине“ и „Русија не дозвољава независност Тајвана“.
Русија се противи индо-пацифичкој стратегији коју предводе САД и Јапан за стварање круга затвореног блока и снажно се противи АУКУС-у.
Русија је такође осудила испуштање трицијумске воде Јапана у океан.
То је обавезно штиво за Јапанце и остатак света.
Украјинска криза вам није страна.
- фебруара, амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан препоручио је да сви Американци који живе у Украјини евакуишу земљу у року од 48 сати.
Он је рекао да је руска инвазија на Украјину могућа током Зимских олимпијских игара у Пекингу, које се затварају 20. фебруара, и да би инвазија могла да почне ваздушним и ракетним нападима који би могли да убију цивиле било које националности.
Председник неће ризиковати да пошаље америчке војнике у ратну зону да спасу људе који су могли да оду, али нису“, рекао је он.
Њујорк тајмс је известио да се око 150 америчких војника стационираних да обучавају украјинске трупе повукло током викенда 12. и 13. марта и да је број чартерских и приватних авиона који су летели са кијевског аеродрома са Американцима у авиону највећи у последњих шест година.
Јасно је да је Бајденова администрација одлучна да не интервенише војно у Украјини, без обзира на ситуацију.
У том контексту, молба украјинског председника Зеленског Бајдену да посети украјинску престоницу Кијев у наредна два до три дана, рекавши да ће то свакако помоћи да се смање тензије, хладно је критикована као да се држи нереалних снова.
Специфичан напуштени вид у западним земљама, осећам се као да ми се то десило.
Господин Кишида би требало да схвати да његов сан о свету без нуклеарног оружја и његов став да се ослања на друге земље за националну одбрану сада чине да Сједињене Државе изгледају застрашујуће.
Одлука САД да не интервенишу у Украјини дала је тон политици Запада.
Многе земље, укључујући Британију, Француску и Јапан, следе вођство САД.
Мало је вероватно да ће економске санкције и друге тактике бити довољне да се превазиђе војна инвазија руског председника Владимира Путина. Ипак, сада је приоритет задржати земље Г7 на окупу.
Али Бајденова администрација ни то није успела.
„Најближи од Хладног рата.
Типичан пример за то је Немачка.
Сврха посете немачког канцелара Шолца Украјини и Русији 14-15. новембра била је да се утврди где леже Путинови циљеви.
Како ће Русија управљати Украјином након што заузме Кијев?
Ако узме ресурсима богат исток, да ли ће заузети и Запад, који има мање ресурса и садржи Чернобил?
Доњецку и Луганску Народну Републику на источној страни границе са Русијом контролишу проруски оријентисани становници. Могло би се размотрити било који број сценарија, као што је да ли две републике треба да буду независне од тога да ли проруску владу треба успоставити у Кијеву и ставити под руску контролу, као што је Русија успешно покушала у Казахстану. Могућности су бескрајне.
Шолц би могао да покуша да пусти у рад Северни ток 2, гасовод који повезује Русију и Немачку.
Немачка, која се ослања на Русију за 60% својих енергетских потреба, треба да има на уму да би на крају могла да постане јеретик у Г7 и да делује у корист Русије.
Усред хаоса, у Нагатачоу су се појавили извештаји да би Русија могла покренути војну инвазију 16. марта.
Ујутро 14. априла, господин Кишида је одржао састанак Савета за националну безбедност (НСБ), али није изнео своју политику по питању Украјине.
Зар господин Кишида не почиње да залута заједно са господином Бајденом?
Зар се америчка велика стратегија сада не развија у најнеповољнијем правцу, далеко од свог првобитног циља да концентрише своје напоре на Кину, највећу претњу?
Збигњев Бжежински, који је био помоћник председника за питања националне безбедности у Картеровој администрацији, једном је упозорио да је Кинанд Русији не би требало дозволити да формира велику коалицију и велика коалиција између Кине и Русије би била највећа претња Сједињеним Државама.
Председник Бајден је отпузао из Авганистана крајем августа прошле године.
Упркос томе, његова стратешка намера да се повуче са Блиског истока и фокусира се на Кину је прихваћена као исправна.
Али сада, уместо да се концентришу на Кину, САД су приближиле Кину и Русију.
Ако погледате заједничку изјаву после самита Кине и Русије одржаног поводом Олимпијаде у Пекингу, њихова велика коалициона линија је јасна.
Кина и Русија су тврдиле да су праве демократије и хвалиле су своју усредсређеност на УН.
Верују да могу да победе ако укључе слабије земље и надмаше их.
Русија је подржала „политику једне Кине“ и изјавила да је „Тајван део Кине“ и „Русија не дозвољава независност Тајвана“.
Он се успротивио индо-пацифичкој стратегији коју предводе САД и Јапан као „изградњи затвореног блока“ и жестоко се противио „АУКУС-у“.
Русија је ласкала да је реализација „Заједнице заједничке судбине“ председника Си Ђинпинга важна и окривила Јапан испуштање воде са трицијатом у океан.
Он је додао да су две земље „најближи савез од Хладног рата“, рекао је он.
„Никаква војна алијанса једва да је спас“, саопштила је власт.
Најбољи пијанац у политици
Тадае Такубо, потпредседник Јапанског института за националне основе и водећи истраживач у Никсону, истакао је.
„Сада је време да се усвоји обрнута Никсонова стратегија“, рекао је он. Када је Совјетски Савез био интензиван, Никсон је одвојио Кину од Совјетског Савеза и довео Совјетски Савез до колапса. Сада када је Кина постала гигант, морамо да усмеримо своју мудрост на повлачење Русије од Кине. То је био циљ бившег премијера Абеа и бившег председника Трампа“.
Њихови покушаји су пали са стране, али може се рећи да је велика стратегија коју су замислили била исправна.
Ипак, шта премијер Кишида ради по питању украјинске кризе?
Господин Кишида је био министар иностраних послова четири године и седам месеци под премијером Шинзо Абеом.
Као један од најбољих пијаница у политичком свету, господин Кишида је сигурно имао много прилика да пије са господином Лавровом, руским министром иностраних послова.
Зашто не може да искористи ову личну мрежу?
У својој књизи, господин Кишида пише: „Нема бољег стручњака за дипломатију и одбрану од мене.
Исто важи и за министра спољних послова Јошимасу Хајашија, за кога кажу да је бриљантан човек. Па зашто онда свој бриљантни ум не искористи за руску дипломатију?
Челници Министарства спољних послова жале што немају контакте у Јапану.
Али ако Јапан не уложи напор да реши кризу, нема шансе да тражи од САД и европских земаља да пруже руку помоћи када слична криза погоди Тајван, Сенкакуе или Окинаву.
Претпоставимо да се сматра да Јапан није реаговао током украјинске кризе, која угрожава спас Европе. У том случају, мало је вероватно да ће међународна заједница одговорити на захтев за помоћ, јер је тајванска криза за Јапан непредвиђена ситуација.
Украјина се одрекла свог нуклеарног оружја које је некада имала и предала га Кучији, верујући у то обећање свих сталних чланица Савета УН да неће напасти Украјину.
Али сада, ниједна земља није вољна да војно интервенише како би помогла Украјини.
Дакле, Украјинци буквално очајнички желе да се боре сами.
Јапан, с друге стране, није ревидирао свој устав. СДФ није чак ни „национална армија. Да ли народ Јапана има воље за борбу?
Господин Кишида само заговара три ненуклеарна принципа и смањење нуклеарних снага.
Постоје знаци да САД постају сумњичаве према господину Кишиди због његовог нереализма.
Осим ако се г. Кишида и г. Хајаши не помире са реалношћу, неће заштитити Јапан, а камоли Тајван.