Пробајте Си Ђинпинга за “геноцид Ујгура” на Међународном суду
Следеће је из серије колумни Масајукија Такајаме у Тхемису, месечном часопису специјализованом за претплате, који сам добио 28. фебруара.
И овај чланак доказује да је он једини новинар у послератном свету.
То је обавезно штиво за Јапанце и људе широм света.
Пробајте Си Ђинпинга за “геноцид Ујгура” на Међународном суду
Премијер Кишида не сме да дозволи Кини да настави са кршењем суверенитета и бруталним варварством.
Брутални вјерски сукоб у Босни
Јосип Тито, који је водио Југославију 30 година после рата, био је снажан човек.
Иако је то комунистичка нација у источној Европи, Совјетски Савез је не осваја само зато што не флертује са Сједињеним Државама.
Могао је да натера САД да обезбеде безбедносне гаранције под бољим условима од Јапана, па чак и да снабдевају оружјем кроз његово преговарање.
Али владање је било тешко.
На северу федерације, Титова матична држава била је католичка Република Хрватска. Широм муслиманске Босне, суочила се са моћном српском нацијом источне православне цркве.
Јапанци који нису упознати са религијом то не знају. Ипак, за католике и протестанте је Источна православна црква неопростива од ислама, а заправо се Србија и Хрватска већ дуже време убијају.
И хрватски Тито је радо злоупотребљавао и слабио Србију.
Једна од његових мера је била да подстакне муслиманске Албанце да се населе на Косову, духовном дому Срба, што би био Кјото у Јапану.
Срби су били дубоко љути.
Али Тито није био бесмртан.
Када је умро и хладноратовски механизам почео да се распада, Србија је брзо преузела контролу над југословенском федерацијом и протерала Албанце са Косова.
Осим тога, покушала је да одвоји српски округ у Републици Босни.
То је разбеснело Хрватску, а у средњој зони почео је кобни сукоб две стране.
То је оно што је познато као босански рат.
Пригушена огорченост Срба је избила и они су почели да прогоне Хрвате који живе у Босни.
Ако су се опирали, то их је убило.
Када су заробљени, „Хрватима су ампутирани домали прст и мали прст десне руке“ (Беверли Аллен, Силовање за етничко чишћење).
Ако сечете крст са преостала три прста, то ће бити исправан начин да га сечете у источној православној цркви.
Било је то смишљено узнемиравање.
Ипак је било боље „скинути десетине људи до гола и гурнути их у квадратну рупу.
Ако некоме одгризете тестисе, то вам гарантује живот. (Ибид.)
Тако се прича о суровости Србије, а заправо се Хрватска удружила са нацистима да би је дала Србима током последњег светског рата.
То су биле обе стране.
Уништавање исламског друштва једно за другим
У Босни је било два милиона муслимана.
Преобратили су се у доба Османлија и сада су на страни угњетавања Срба са Хрватима.
Србија их је мрзела колико и Косово и наредила им да оду.
Када су то одбили, „српски војници су напали село и извукли неколико девица на сеоски трг ради јавног силовања.
За муслимане, сношај са неверницима је велики грех који изазива Алахов гнев.
Жене које су силоване и њихове породице не би имале где да бораве.
Напустили су село.
Али оне који су остали чекала их је гора трагедија.
Српски војници су отимали младе девојке и жене и слали их да утеше женске домове у преуређеним хотелима и болницама.
Жене су силоване и затворене све док нису затруднеле и нису могле да абортирају да би родиле неверну децу.
Исламско друштво је на тај начин уништено.
У извештају Башунија, који је представљен Уједињеним нацијама, утврђено је да силоватељи нису били само Срби већ и „официри Заштитних снага УН (УНПРОФОР). Официри УНПРОФОР-а и западни официри посматрачке мисије УН такође су били редовни. (УНПРОФОР).
Међутим, Хрватску су пратиле НАТО снаге састављене од католичких и протестантских држава и западних медија.
Прекинули су незгодне приче, осудили српске злочине и стали на страну косовских муслимана. Коначно, НАТО авиони су бомбардовали Београд, главни град Србије, а Србија се предала.
Уједињене нације су основале међународни трибунал, а међународно вијеће тужилаца оптужило је тадашњег југословенског предсједника Милошевића и његове људе за вођење геноцида у Босни.
Милошевић је умро у затвору, али је још 90 осуђено на више од 40 година.
Дела Милошевића и других била су немилосрдна, али су укорењена у верском сукобу са Хрватском.
Акције Кине горе од Босне
Хрватска страна није имала право да једнострано критикује, нити је Тито имао право да једнострано заузме Косово, које је била српска територија.
То је ужас верских сукоба, али држава врши геноцид само због територијалне похлепе без икакве основе, чак ни верске.
То је Кина, коју предводи Си Ђинпинг.
Ова земља је историјски користила такозване централне равнице као своју земљу и изградила је Велики зид Цхина на својим границама.
Садашњи Велики зид изграђен је у време династије Минг.
У последњем светском рату Кина је постала пијун САД и водила рат против Јапана.
Можда су као награду, после рата, узели суверенитет Манџурије као нешто што се подразумева, па чак и погубили Аисина Гиора Ксианиуа (Јошико Кавашима), члана краљевске породице.
Монголи су такође напали, убијајући мушкарце бруталније од Срба, укључујући и смрскање њихових лобања тако што су им на главу стављали гвоздене њушке. Жене су силоване, а Кинези су им уништавали гениталије грубим конопцем да не би рађали.
Код Ујгура, Кинези су све мушкарце одвојили у концентрационе логоре, терали су их да се одметну од ислама, а ако се нису повиновали, Кинези су им узимали органе и убијали их.
У породице у којима остају само жене, Кинези улазе под маском присмотре, силују ћерке и жене и терају их да рађају децу.
Амерички државни секретар Блинкен оптужује Ујгурске жене да су се удале за Кинезе и подвргле стерилизацији, чинећи више “неискрени геноцид” од Босне.
Британски народни суд извештава да су све бруталности засноване на наређењима Си Ђинпинга.
Не могу да разумем зашто премијер Кишида слави Олимпијске игре у Пекингу, опраштајући такво кршење суверенитета и варварство.
Јапан би требало да затражи од УН-а да отвори међународни трибунал који ће судити Си Ђинпингу једнако непристрасно као што је то чинио Милошевић.
Кинези ће искористити своје право вета, али не смемо им дозволити да га користе на хуманитарна питања.
