Следеће је из чланка Хирошија Јуасе који се појавио у данашњем Санкеи Схимбуну под насловом, Може ли Кина да пусти „осовину зла?
Хироши Јуаса је прави новинар.
Овај чланак је обавезно читање за Јапанце и људе широм света.

Прошлог фебруара, џиновска таписерска репродукција Пикасове „Гернике“ поново је окачена на зид испред Дома безбедности у седишту УН.
Герника, Пикасово ремек-дело, засновано је на трагедији неселективног бомбардовања немачких трупа града у Баскији у северној Шпанији током грађанског рата у априлу 1937.
Паклене сцене жене која се бори у пламену и мајке која вришти док држи своје дете у наручју као да одражавају тренутну пустош у Украјини.
Руски председник Владимир Путин напао је Украјину тенковима и пројектилима, рекавши да неће напасти Украјину, и бомбардовао је стамбене зграде и школе средњег до високог спрата. Рекао је да ће гађати само војне објекте.
Трагедија „Гернике ИИ“ и њених присталица
Покољ у коме су учествовали цивили, који је Пикасо мрзео, догодио се у 21. веку као трагедија „Гернике ИИ.
Ипак, у главном граду Кијеву, где је звук бомби и даље одјекивао, рекла је: „Бранићу своју домовину. Ова земља је све што је важно“, рекла је 26-годишња жена и њене речи су ме погодиле.
То је врста љубави према својој отаџбини и осећаја за мисију коју је јапански народ изгубио од краја Другог светског рата.
На ванредној посебној седници 2. марта, Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом се осуђује Русија због насилног нарушавања њене територије и независности, а напад на Украјину сматра „агресијом“ којом се крши Повеља УН.
Сто четрдесет и једна држава, укључујући Јапан, Сједињене Државе и Европу, подржала је резолуцију. Поређења ради, пет земаља, укључујући Русију, било је против, а 35 земаља, укључујући Кину и Индију, било је уздржано.
Кина, посебно, одбија да напад Русије на Украјину, са којом је ступила у однос „нове осовине“, опише као „агресију“.
Кинеска спољна политика заснива се на „Пет принципа мира“, које је тадашњи премијер Џоу Енлаи изнео након оснивања земље. Заснован је на принципу да никада неће подржавати нарушавање суверенитета других земаља или мешање у њихове унутрашње ствари.
Требало је да је овај принцип довео до тога да не призна руску анексију полуострва Крим на југу Украјине 2014.
За време председника Си Ђинпинга, међутим, територијалне амбиције су превладале над принципом одбране суверенитета.
Он очигледно следи ову амбицију у Јужном кинеском мору и Источном кинеском мору, крши границе Индије и врши притисак на Тајван којим се демократски управља из ваздуха и мора.
Зашто не осудити руску „агресију“?
Како преноси Радиопрес, на конференцији за новинаре 24. фебруара у кинеском министарству спољних послова, страни извештач и портпарол Хуа Чуњин размијенила је варнице око ове дефиниције „агресије“.
Репортер новинске агенције АФП је упитао: „Да ли мислите да је прихватљиво вршити инвазију на другу земљу ако нападате само војне циљеве?
Хуа Чуњин је изразила нелагодност и збуњеност што би „дефиниција агресије требало да се врати на почетну тачку руковања актуелном ситуацијом у Украјини“. Украјина „има компликовану историјску позадину, а овај аспект промена није нешто што сви желе да виде.“
Њена примедба је била неодлучна.
У смислу дефиниција по међународном праву, „инвазија“ је напад на моћ или територију противника без обзира на њену сврху, док је „агресија“ једнострано одузимање силом суверенитета, региона или независности.
Дакле, напад руских снага на Украјину је јасан акт агресије који нарушава суверенитет и независност.
Репортер Ројтерса је даље питао: “Дакле, да ли подржавате инвазију?” на шта је Хуа изразила фрустрацију, рекавши: „Не волим такав начин постављања питања.
Хуа је изјавила да “кинеска страна није страна у овоме и да је доследно позивала на нагодбу”, али је Кина купила велике количине руске енергије и пшенице иза сцене.
Искључење великих руских финансијских институција из Међународног друштва за међубанкарску финансијску Кину је такође оставило простор за „рупу“ искључивањем великих руских финансијских институција из СВИФТ-а, међународне мреже плаћања којом управљају Јапан, САД и Европа.
Стратешки интереси у супротстављању САД
Касније, када је Владимир Путин изнео своје „нуклеарне претње“, свет је схватио колико опасан може бити „рањени медвед“.
Са баук „пада Кијева“ који се назире, индустријализоване силе Групе седам (Г7) ујединиле су се у конфронтацији са Русијом и формирана је Северноатлантска организација (НАТО), највећа светска међународна организација. НАТО је враћен на своју првобитну стратегију руског обуздавања.
Оједино Кина још није одустала од свог „новог стожера” кинеско-руске сарадње како би се супротставила стратешким интересима Сједињених Држава.
Усред свега овога, шокантни извештај у издању Њујорк тајмса од 3. марта (САД) тврди да су кинески званичници почетком фебруара затражили од Русије да не изврши инвазију на Украјину све до после Зимских олимпијских игара у Пекингу.
Извештај западних обавештајних служби на коме се заснива сугерише да су кинеске власти биле упознате са плановима и намерама Русије пре него што је Моутхсхире напао Украјину.
Пекинг је то одмах демантовао.
Датум „почетка фебруара“ поклапа се са Путиновом посетом Пекингу, суоченом са западним дипломатским бојкотом Олимпијских игара у Пекингу.
Он и Си су саставили неуобичајено дугачку заједничку изјаву у којој се „Кина и Русија бране међусобне суштинске интересе“.
Кина и Русија су признале да су ушле у нову еру, излажући теорију о пропадању САД, рекавши да је „свет постао мултиполаран и да је дошло до промене моћи.
Имајући на уму САД, такође су написали да ће „елиминисати мешање спољних сила“ и супротставити се „даљој експанзији НАТО-а.
Ишли су даље и рекли да „пријатељство наше две земље нема граница, и да нема забрањених подручја за сарадњу.
Из перспективе западног друштва, ово се може посматрати само као успостављање „осовине зла“ чији је циљ уништење либералног међународног поретка.
План да се избегне двоструко самоубиство са Русијом и да се јаше на победничком коњу
Чак и ако је Украјина економски партнер за Кину, која је много инвестирала у Украјину, Кина верује да односима Кине и Русије треба дати приоритет како би се такмичили са Сједињеним Државама.
Да би се супротставили америчкој одбрани Тајвана, они верују да је од суштинске важности да се распрше њихова моћ са „азијског фронта“ у западном Пацифику до „европског фронта“ у источној Европи.
Ипак, они не могу себи приуштити да буду саучесници у инвазији на Украјину и да заврше у дружењу са Русијом.
Оптужујући Запад да подстиче руску претњу, он остаје при ставу да позива на што пре смиривање ситуације.
Кина ће моћи да утврди последице рата и да јаше победничког коња.
За Јапан, либералну нацију која се граничи са стожерима Кине и Русије, поука украјинског рата је да све док диктатор мисли да је „моћ правда“, и споразум и меморандум могу бити укинути.
Будимпештански меморандум о разумевању (МОУ) из 1994. био је безбедносна гаранција коју су САД, Британија и Русија обећале Украјини, која је стекла независност када се Совјетски Савез распао.
Као резултат тога, Украјина је вратила све своје нуклеарно оружје Русији до 1996. године.
Русија је угасила меморандум својом анексијом полуострва Крим 2014.
Ако је напуштање нуклеарног оружја време да се припремите за инвазију друге земље, онда је поседовање нуклеарног оружја време да се ослободите опасности од инвазије.